Ade­kva­tan pro­stor, opre­ma i ka­dro­vi od pre­sud­nog su zna­ča­ja za uspje­šno oba­vlja­nje funk­ci­je ko­ju ima Dr­žav­ni ar­hiv Cr­ne Go­re i nji­ho­vo obez­bje­đi­va­nje će, uz po­bolj­ša­nje uslo­va i kva­li­te­ta ra­da, re­li­za­ci­ju re­dov­nih oba­ve­za i za­da­ta­ka iz ar­hiv­ske dje­lat­no­sti, sa­rad­nju sa dru­gim su­bjek­ti­ma u zemlji i ino­stran­stvu, bi­ti pri­o­ri­tet za ovu po­slov­nu go­di­nu, ka­zao je za „Dan” Ste­van Ra­du­no­vić, di­rek­tor Dr­žav­nog ar­hi­va Cr­ne Go­re. Kad je u pi­ta­nju Isto­rij­ski ar­hiv u Ko­to­ru, ko­ji je 1992. go­di­ne re­or­ga­ni­zo­van kroz Sek­tor za ar­hiv­sku gra­đu stva­ra­la­ca od zna­ča­ja za dr­ža­vu, kao i Ar­hiv­sko odje­lje­nje ko­je je od zna­ča­ja za lo­kal­nu za­jed­ni­cu, nji­ma je po­treb­na po­seb­na pa­žnja, s ob­zi­rom da ba­šti­ne vri­jed­nu ar­hiv­sku gra­đu (naj­sta­ri­ji ču­va­ni do­ku­ment je iz 1309. go­di­ne), a ujed­no se na­la­ze u zgra­da­ma ko­je su za­šti­će­ne kao spo­me­ni­ci kul­tu­re. Sta­ri objek­ti zah­ti­je­va­ju do­dat­na ula­ga­nja, s ob­zi­rom da su pu­ni vla­ge, a gra­đa zah­ti­je­va po­seb­ne uslo­ve za ču­va­nje.
- Obje zgra­de u Ko­to­ru, u ko­ji­ma se na­la­ze od­sje­ci Dr­žav­nog ar­hi­va su do­sta sta­re i u ta­kvom su sta­nju da bi tre­ba­lo do­sta ula­ga­ti u nji­ho­vu sa­na­ci­ju i odr­ža­va­nje. Čak su or­ga­ni­zo­va­ne i fi­nan­si­ra­ne ne­ke in­ter­ven­ci­je iz do­me­na nad­le­žno­sti Upra­ve za imo­vi­nu, kao or­ga­na ko­ji se bri­ne o objek­ti­ma dr­žav­nih or­ga­na. Po­pra­vlja­ni su kro­vo­vi, izo­la­ci­ja, sto­la­ri­ja, in­sta­la­ci­je, kao i opre­ma ko­ja slu­ži za po­hra­nji­va­nje i ču­va­nje ar­hiv­ske gra­đe, što još ni­je do­volj­no da bi se za­do­vo­lji­le po­tre­be i po­sti­gao že­lje­ni ni­vo, pa je an­ga­žo­va­nje na tom pla­nu de­fi­ni­sa­no kao za­da­tak i u na­red­nom pe­ri­o­du, ka­zao nam je Ra­du­no­vić. Go­ru­će pi­ta­nje op­stan­ka ko­tor­skih ar­hi­va je ne­do­sta­ju­ći ka­dar, po­seb­no ob­u­ča­va­nje mla­dih ar­hi­vi­sta. Do pri­je par go­di­na u oba ar­hiv­ska od­sje­ka bi­lo vi­še od 50 stal­no upo­sle­nih struč­nja­ka u obla­sti ar­hiv­ske stru­ke, a da­nas Isto­rij­ski ar­hiv ima sa­mo pet upo­sle­nih. Po­re­đe­nja ra­di, u Sek­to­ru za ar­hiv­sku gra­đu od zna­ča­ja za dr­ža­vu, na Ce­ti­nju ra­di 26 lju­di, a u Pod­go­ri­ci 12.
- Ar­hi­vi­sti su de­fi­ci­ta­ran ka­dar, po­seb­no ka­da se ra­di o oni­ma ko­ji mo­gu da ra­de na sre­đi­va­nju i ob­ra­di naj­sta­ri­je ar­hiv­ske gra­đe i gra­đe na stra­nim je­zi­ci­ma, ka­kva se na­la­zi u Isto­rij­skom ar­hi­vu Ko­tor. Isto ta­ko, tre­ba ima­ti u vi­du i či­nje­ni­cu da kroz re­dov­no ško­lo­va­nje u Cr­noj Go­ri ne­ma mo­guć­no­sti za pro­du­ko­va­nje ka­dro­va za ar­hiv­sku stru­ku. Da bi ne­ko mo­gao da bu­de ar­hi­vi­sta, neo­p­hod­no je da na­kon re­dov­nog ško­lo­va­nja sti­če ar­hiv­ska zna­nja ra­de­ći i uče­ći uz is­ku­sne ar­hi­vi­ste, da se pri­pre­ma i po­la­že od­go­va­ra­ju­ći struč­ni is­pit, da na­sta­vi da se usa­vr­ša­va pra­te­ći struč­ne pu­bli­ka­ci­je, sa­vje­to­va­nja i sl. što je du­go­tra­jan pro­ces. Me­đu­tim, mo­guć­no­sti Dr­žav­nog ar­hi­va su ja­ko ogra­ni­če­ne, po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju do­bi­ja­nje odo­bre­nja za za­po­šlja­va­nje no­vih ka­dro­va. Ar­hiv sa­da ima 26 ne­po­pu­nje­nih rad­nih mje­sta. U Isto­rij­skom ar­hi­vu Ko­tor, Pra­vil­ni­kom o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji, pred­vi­đe­no je se­dam iz­vr­ši­la­ca. Iz ovo­ga od­sje­ka je u pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na oti­šlo, po ra­znim osno­vi­ma (pen­zi­o­ni­sa­nje, pre­la­zak u dru­gu or­ga­ni­za­ci­ju ili di­sci­plin­ski po­stu­pak) pet iz­vr­ši­la­ca od ko­jih su tro­je bi­li iz­u­zet­no struč­ni i is­ku­sni ar­hi­vi­sti. U okvi­ru ve­o­ma ogra­ni­če­nih mo­guć­no­sti za za­po­šlja­va­nje no­vih ka­dro­va, dat je pri­o­ri­tet upra­vo ovo­me od­sje­ku, ta­ko da je za­po­šlje­no če­ti­ri no­ve ar­hi­vist­ki­nje, a u to­ku je po­stu­pak za za­po­šlja­va­nje još jed­nog iz­vr­ši­o­ca. Ima raz­lo­ga da se na­da­mo da će se no­vo­za­po­sle­ni ospo­so­bi­ti za uspje­šno oba­vlja­nje ovog ve­o­ma za­htjev­nog po­sla. Za to će bi­ti po­treb­no od­re­đe­no vri­je­me, tim vi­še što su ne­ke od njih bi­le ili su i još na du­žim od­su­stvi­ma. U me­đu­vre­me­nu smo pro­blem ne­do­stat­ka iz­vr­ši­la­ca na­sto­ja­li do­ne­kle ubla­ža­va­ti an­ga­žo­va­njem po ugo­vo­ru, što će­mo bi­ti pri­nu­đe­ni da ra­di­mo i da­lje, ob­ja­snio nam je Ra­du­no­vić. Isto­rij­ski ar­hiv kao in­sti­tu­ci­ja od dr­žav­nog zna­ča­ja funk­ci­o­ni­še bez sop­stve­nih fi­nan­sij­skih sred­sta­va, bez mo­guć­no­sti sa­mo­stal­nog od­lu­či­va­nja o bi­lo ko­joj stva­ri, bez mo­guć­no­sti pla­ni­ra­nja bu­du­ćeg raz­vo­ja i tr­pi ne­sa­gle­di­vu šte­tu zbog pre­ve­li­kog sti­hij­nog za­po­šlja­va­nja u dru­gim od­sje­ci­ma, sma­tra mr Sne­ža­na Pe­jo­vić, na­čel­ni­ca Isto­rij­skog ar­hi­va.
- U Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji svi­jest da je ovo na­slje­đe u pri­mor­skom di­je­lu neo­dvo­ji­vi dio dr­žav­ne kul­tur­ne ba­šti­ne. Zad­njih tri­de­se­tak go­di­na mi ima­mo sa­mo tu i ta­mo na­uč­ne is­tra­ži­va­če iz Cr­ne Go­re ko­ji kon­sul­tu­ju, na pri­mjer, naj­sta­ri­je ar­hiv­ske iz­vo­re po­hra­nje­ne u na­šoj op­šti­ni. Shod­no to­me, ne­ma ni in­te­re­so­va­nja da se sa dr­žav­nog ni­voa pod­sti­če na­uč­no-struč­no ba­vlje­nje kul­tur­nom ba­šti­nom sa te­ri­to­ri­je Ko­tor­ske op­šti­ne. Mo­ra­mo bi­ti ko­nač­no svje­sni da smo tu vi­še-ma­nje pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi, sma­tra Pe­jo­vić, do­da­ju­ći da se u Ko­to­ru već dvi­je de­ce­ni­je po­ste­pe­no uru­ša­va­ju in­sti­tu­ci­je iz obla­sti kul­tur­ne ba­šti­ne, ko­je su ra­ni­je bi­le sto­žer bri­ge za na­slje­đe.
M.D.Po­po­vić


Ar­hiv­ska gra­đa duga 1.773 me­t­ra

Isto­rij­ski ar­hiv Ko­tor u Sta­rom gra­du, smje­šten u objek­tu ukup­ne po­vr­ši­ne 506m2, po­sje­du­je 93 ar­hiv­ska fon­da i 53 lič­na fon­da što či­ni ukup­no 831,5 me­ta­ra du­žnih ar­hiv­ske gra­đe, ko­ja po­ti­če iz vre­me­na od XIV do XX vi­je­ka. Ar­hiv­ski od­sjek Ko­tor (pre­ko pu­ta biv­šeg ho­te­la „Fjord“) po­sje­du­je 103 ar­hiv­ska fon­da ili 941 me­tar du­žni ar­hiv­ske gra­đe. Ko­tor­ski Ar­hiv je 30. no­vem­bra 1949. go­di­ne otvo­ren na osno­vu od­lu­ke Vla­de Na­rod­ne Re­pu­li­ke Cr­ne Go­re ko­ju je pot­pi­sao pred­sjed­nik Bla­žo Jo­va­no­vić. Pr­vi di­rek­tor Ko­tor­skog ar­hi­va je bio Hek­tor Da­bi­no­vić ko­ji je na ovu funk­ci­ju po­sta­vljen kao već pen­zi­o­ni­sa­ni pred­sjed­nik Okru­žnog su­da, a pr­vi cr­no­gor­ski ar­hi­vi­sta bio je Ri­sto Ko­vi­ja­nić, pro­fe­sor knji­žev­no­sti i aka­de­mik Slo­vač­ke aka­de­mi­je na­u­ka.